Od srca srcu

Valentinovo... Ah, da imam sedamnaest i da sam zaljubljena, obilježavala bih taj dan. Ali, eto, nemam... Pa sam onda samo malo, malčice, napravila nešto što bih ja voljela dobiti da imam sedamnaest.

Volim raditi s krpicama, radila sam i neka jaja za Uskrs, ali o tome sljedeći put. S tim krpicama ima jako puno posla, oko svakog tog srca trebalo mi je, brat bratu, sat vremena posla. Al kad volem... Kad sam bila mala, nisam imala igračke. Zaista nisam. Imala sam jednog medu i jednu malu gumenu lutku kakve su se u to doba kupovale na vašarima. I neograničenu maštu. Ali,imala sam mamu koja je šila (samo nama u kući)i iza koje je ostajalo brdo krpica. I onda sam toj mojoj jadnoj gumenoj lutkici šila iglom i koncem haljine, hlače, košulje. Moja prijateljica Mila i ja raširile bismo dekicu u dvorištu i krenule s našim kreacijama. I ništa nam nije falilo. Eto, ove krpice su moj povratak u djetinjstvo.